Песма о тавану – Жућини снови

На крај села жута кућа,

а на кући таван стари.

У њег’ гледа псето Жућа,

висина му наум квари.

Жели Жућа горе стићи

да открије шта он скрива,

ал’ тавану не мож’ прићи

иако већ дуго снива.

Високо је, много тамно,

реп му се од страха дрма,

подвио га мало срамно

као нежна крхка срна.

Све то гледа дечак Фића

би му жао малог Жуће,

па отрча до тог бића

и попе га на врх куће.

Желео је Жућа

кост сласну да нађе,

али виде лопту,

па му беше слађе.

Играла се два другара,

с’ пуно жеље, с’  пуно жара.

Лопта лети, лопта језди

на путу ка сјајној звезди.

Ноћ је дошла, тама пала,

а другара два заспала.

Фића у сну звезде броји

и планове нове кроји.

Жућа сања дивне снове

о тавану једном старом,

авантуре жели нове

са својим другаром.

Нема само Сава сан

да се попне на таван!

Аутор: Весна Станимировић, васпитачица

Предшколска установа “Стоногица“

Сремска Митровица