Desilo se to još lane,
na vrhu najviše hrastove grane.
Sova Dora i sovac Bora,
zaljubiše se, tu nema zbora.
Noć im beše ljubavna pista,
u kojoj mesec od sreće zablista.
Mesec im ljubav obasja snažno,
da l’ su miša ulovili,
nije im bilo važno.
Bora i Dora, dva šašava stvora,
gnezdo su svili
i svoje mlade podigli.
Postade šuma puna mudrosti,
mudrosti i svakodnevne radosti.
Autor: Ivetić Ana
Eko Stonogica 